Održana završna konferencija u okviru projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta Ombudsmana za nadzor sektora bezbjednosti“
Podgorica, PR press služba – Potrebno je ojačati Instituciju ombudsmana i uspostaviti bolje veze sa drugim institucijama, te iskristalisati mehanizme nadzora u sektoru bezbjednosti radi zaštite ljudskih prava i sloboda i drugih vrijednosti. Ovo je ocijenio zamjenik Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Siniša Bjeković na konferenciji za novinare u organizaciji Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) povodom predstavljanja rezultata projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta Zaštitnika građana za nadzor sektora sigurnosti”. On smatra da je potrebno ojačati sistem koji djeluje u okviru Institucije zaštitnika ljudskih prava i sloboda, ali istovremeno “funkcionisati” odnos te institucije i drugih važnih institucija u zaštiti ljudskih prava i sloboda. . „Pri tome prvenstveno mislim na Ustavni sud Crne Gore, sudove i druge državne organe koji su u pravu na primarnoj liniji zaštite ljudskih prava i sloboda. Naravno, u okviru drugih državnih organa, prvenstveno u sektoru bezbjednosti, moramo iskristalisale su se nadzorni mehanizmi, odnosno mehanizmi koji bi se bavili ne samo zaštitom ljudskih prava i sloboda, već i drugim važnim ljudskim vrijednostima“, rekao je Bjeković. On je istakao da postoji izuzetno dobra komunikacija između Institucije ombudsmana i sektora bezbjednosti u Crnoj Gori. “Za mene je to bilo relativno iznenađenje. “Očekivao sam da će druga tijela biti mnogo fleksibilnija”, rekao je Bjeković.
Institucija ombudsmana, kako je objasnio, nije protokolarna obaveza države, već ustavna kategorija i ima osnovnu funkciju zaštite ljudskih prava i sloboda u Crnoj Gori. “Državna uprava ombudsmana treba da shvati i prihvati kao nekoga ko je korektor vlasti, a ne kontrolor vlasti. Mi ne vršimo funkciju kontrole zakonitosti rada, već je naša osnovna i primarna funkcija poštovanje. za ljudska prava i slobode“, rekao je Bjeković. On smatra da je neophodno uspostaviti brzu, efikasnu i korisnu saradnju sa civilnim sektorom, jer je on “po mnogima jedan od glavnih razloga zašto Institucija ombudsmana treba da bude bolja, efikasnija i funkcionalnija”. Bjeković je istakao da su u okviru projekta edukativnih obuka renomirani domaći i predavači iz regiona i Evrope.
Direktorka CEDEM-a Milena Bešić ocijenila je da je transparentnost rada službi bezbjednosti i odbrane od velikog značaja za proces demokratizacije, pa se, kako je objasnila, posebna pažnja poklanja mehanizmima njihove kontrole. „Kada je u pitanju kontrola koju vrše nezavisne institucije, dominantno mjesto, naravno, pripada Zaštitniku ljudskih prava i sloboda. Svjesni činjenice da je ombudsman de facto neizostavan dio svakog demokratskog društva, postoji logična potreba za stalnim jačanjem unutrašnjih kapaciteta ove institucije“, rekao je Bešić. Prema njenim riječima, CEDEM je u proteklih 11 mjeseci održao pet inicijalnih sastanaka sa vodećim akterima sektora bezbjednosti, održao fokus grupu sa zaposlenima u Instituciji ombudsmana i organizovao četiri edukativne obuke za zaposlene u toj instituciji. „Važno je napomenuti da su u okviru projekta urađene i objavljene dvije analize. „Jedna na temu internih propisa i operativnih smjernica za dalji rad institucija sektora bezbjednosti, a druga pod nazivom Uporedna analiza institucija ombudsmana u odabranim zemlje: kompetencije, primjeri i preporuke“, rekao je Bešić.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore Dražen Cerović objasnio je da sektor bezbjednosti nije noćna mora i da je to veoma ozbiljna usluga, koja služi građanima i podiže nivo njihove bezbjednosti. “Neminovno, usput, ponekad i pogreši, kao i svaki drugi sistem. “Specifična okolnost, kada govorimo o sektoru bezbednosti, jeste da posledice kršenja određenih pravila mnogo teže utiču na pitanje ljudskih prava. nego, možda, kršenje procedura u drugim institucijama”, objasnio je Cerović. On je rekao da su pitanja ljudskih prava s jedne strane i sektora bezbjednosti s druge strane pitanja “možda najvišeg prioriteta”. Cerović je objasnio da je sektor sigurnosti je u određenoj meri zatvoren i da je to priroda njegovog posla, ali s druge strane, kako je dodao, ne bi trebalo da se izrodi u kršenje ljudskih prava. „Prvobitna namera sektora bezbednosti je da štiti interese. građana. Poenta je da se ne prekorači određena granica u primjeni ovlaštenja, kako se dobre namjere vremenom ne bi izrodile u nešto negativno“, rekao je Cerović. Povlačeći jasnu granicu između ljudskih prava i rada ombudsmana s jedne strane i sektor sigurnosti s druge strane, rekao je, nije lak uprkos najboljim namjerama i pravnim instrumentima. „Ali imamo iskustvo uspješnih evropskih demokratija, koje su ta dva sektora razdvojile na vrlo precizan način, a s druge strane dale ovlaštenja za kontrolu institucija, kao što je Ombudsman“, rekao je Cerović i istakao da je veoma važno da se Institucija ombudsmana nametne drugim institucijama i da forsira proaktivan rad.
Sudija Ustavnog suda Crne Gore Desanka Lopičić je objasnila da je pravo na sigurnost ličnosti ljudsko pravo i važan preduslov za ostvarivanje drugih prava. „Svako od nas želi i očekuje da živi i radi u bezbednom okruženju i legitimno očekuje da država, zahvaljujući svojim ovlašćenjima, ispuni ovaj zahtev. Ne smijemo izgubiti iz vida da se suzbijanje bezbjednosnih prijetnji ne smije ostvariti na štetu ljudskih prava i sloboda“, rekla je Lopičićeva. Prema njenim riječima, ljudski život, kao najviše ustavno dobro, vitalni je temelj ljudskog života. dostojanstvo.Ograničenje prava može opravdati samo država, koja može dokazati da je ograničenje neophodno u demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava.Ograničenje ljudskih prava ne smije biti u suprotnosti sa garancijama koje su propisano normama nacionalnog i međunarodnog prava“, rekao je Lopičić.
Projekat „Jačanje institucionalnih kapaciteta Ombudsmana za nadzor sektora bezbjednosti“ CEDEM provodi u saradnji sa Institucijom ombudsmana, a uz podršku Ambasade SR Njemačke.
