Uspostaviti efikasniju regionalnu pravosudnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala

Proaktivnija saradnja zemalja regiona preduslov je za uspješniju borbu protiv organizovanog kriminala, a međusobna pravna pomoć će omogućiti efikasnost u složenim krivičnim predmetima, koji imaju transnacionalni element.

Ovo je ocijenjeno na okruglom stolu „Regionalna pravosudna saradnja: dostignuća i perspektive“, koji je 23. aprila organizovao Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) u okviru projekta „Jačanje regionalne pravosudne saradnje kroz multisektorski pristup“, uz podršku Konrad fondacija Adenauer, kroz Program vladavine prava za Jugoistočnu Evropu.

Na okruglom stolu predstavljena je sveobuhvatna publikacija „Regionalna pravosudna saradnja u krivičnim stvarima: Pregled komparativnih praksi na Zapadnom Balkanu“ pravnih stručnjaka iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Sjeverne Makedonije, Kosova, Albanije i Crne Gore.

Direktorka Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) Milena Bešić rekla je da je efikasna međunarodna saradnja i međusobna pravna pomoć preduslov za brzo i efikasno postupanje u složenim krivičnim predmetima, posebno kada imaju transnacionalni element.

„Evidentno je da kriminalne grupe imaju tendenciju da iskoriste razlike između pravnih sistema različitih zemalja, koristeći nedostatak efikasne koordinacije između različitih državnih službi, a često i činjenicu da neke zemlje nisu spremne za određeni nivo saradnje. sa drugim zemljama.” Bešić.

Ona je rekla da publikacija daje pregled mehanizama međunarodne pravosudne saradnje, u cilju smanjenja evidentiranih rizika.

Generalni direktor Uprave za međunarodnu pravosudnu saradnju i projekte u Ministarstvu pravde Crne Gore Nikola Šaranović istakao je da je Crna Gora prepoznala značaj pravosudne saradnje za vladavinu prava i međunarodne odnose i prije početka evropskih integracija.

“Aktivnosti na jačanju bilateralne saradnje nastavljene su pregovorima sa Republikom Kosovo o paketu sporazuma o pravosudnoj saradnji, a sličan paket je ponuđen i Albaniji, čime bi se zaokružio bilateralni sporazum Crne Gore sa Zapadnim Balkanom”, rekao je Šaranović.

On je rekao da su predstavnici crnogorskih institucija članovi svih relevantnih tijela Savjeta Evrope i Ujedinjenih nacija, te da su crnogorske institucije, kako je naveo, stekle status posmatrača u svim evropskim pravosudnim mrežama.

„Predstavnici Crne Gore su aktivni posmatrači rada, što je od ključnog značaja za pripremu naših pravosudnih institucija, za punu saradnju u evropskom prostoru pravde, slobode i bezbjednosti“, istakao je Šaranović.

On je rekao da je neophodno uspostaviti i unaprijediti pravosudnu saradnju na Zapadnom Balkanu, prije članstva u EU.

“Dok države članice EU predaju svoje državljane jedna drugoj bez mnogo formalnosti i na osnovu principa međusobnog priznavanja odluka, izručenje vlastitih državljana među svim zemljama Zapadnog Balkana nije neizbježno. Poražavajuća je činjenica da postoje regionalne organizovane kriminalne grupe, te da nema zajedničkih istražnih timova između zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je Šaranović.

Šef Programa vladavine prava za jugoistočnu Evropu u Fondaciji Konrad Adenauer (KAS) Hartmut Rank rekao je da je regionalna saradnja u krivičnim stvarima ključna kako bi se zatvorio jaz između zemalja regiona i EU.

“Nedostaci postoje u svakoj zemlji, a mlade zemlje EU, koje su postale članice posljednjih godina, optimizirale su svoje zakone u oblasti privrede i uprave. “Mnogi procesi uključuju više od jedne države, a efikasnost sudskih sporova zavisi o tome koje informacije se prenose van državnih granica od vlasti jedne države u drugu”, rekao je Rank.

Nacionalni pravni savjetnik na projektu „IPA 2017 Borba protiv teškog kriminala na Zapadnom Balkanu“ iz Crne Gore, mr Milorad Marković, tokom predstavljanja publikacije „Regionalna pravosudna saradnja u krivičnim stvarima: Pregled uporednih praksi Zapadnog Balkana“, rekao je da je proces pristupanja EU značajan doprinos podizanju nivoa kvaliteta zakonodavstva i standarda u oblasti regionalne pravosudne saradnje.

“Proces pridruživanja EU ima odraza na nacionalno zakonodavstvo, podizanje kvaliteta i standarda u dijelu pravnog osnova za pravosudnu saradnju sa zemljama regiona”, rekao je Marković.

On je istakao da je proaktivnija saradnja u regionu preduslov za uspešniju borbu protiv organizovanog kriminala.

„Neposredna bilateralna saradnja zemalja regiona je ključna, a bilateralni sporazumi koji su potpisani ili su još u procesu odraz su povjerenja između zemalja i daju veću snagu i spremnost državnim pravosudnim organima da stupe u pravosudnu saradnju sa državama. u regionu.” To povjerenje je osnova savremene pravosudne saradnje EU“, rekao je Marković.

On je naveo da Crna Gora ima vodeću poziciju u regionu, po broju zamolnica.

„U oblasti regionalne pravosudne saradnje, Crna Gora brže i brže izvršava zahtjeve u odnosu na druge zemlje u regionu. „Crna Gora šalje i šalje mnogo više zahtjeva zemljama regiona nego što ih prima, ali sa druge strane , svi zahtjevi koji stignu iz regiona se u procentima brže izvršavaju od zahtjeva koje naša država šalje regionu“, rekao je Marković.

On je istakao da je aktivnost pravosudnih organa Crne Gore na sve većem nivou, te da su njihove aktivnosti sve više usmjerene na regionalnu saradnju.

„Sve više pristupamo pravosudnoj saradnji, i to ne u formalnom smislu, a ne samo u onom dijelu pravosudne saradnje koji treba da prati ono što je već realizovano kroz istrage. Kada govorimo o organizovanom kriminalu, veoma je važno da naše tužilaštvo nije fokusirano samo na nacionalni nivo. “Regionalna saradnja je pravac i prilika”, rekao je Marković.

Mandrit Kamoli, projektni asistent u Nacionalnom demokratskom institutu u Albaniji, rekao je da je regionalna pravosudna saradnja važna u borbi protiv organiziranog kriminala i rekao da je to način da se spriječi djelovanje organiziranih kriminalnih grupa.

“Procjena Europola za 2018. je da sedam od deset organiziranih kriminalnih grupa djeluje u više od tri evropske zemlje. “Prekid ovih organiziranih mreža trebao bi biti na regionalnom nivou, kao i na međunarodnom nivou”, rekao je Kamoli.

On je ocijenio da Albanija treba da ojača nezavisnost i efikasnost svojih institucija, kako bi se bolje borila protiv organizovanog kriminala.

“Procedure za pravosudnu saradnju i na regionalnom i na međunarodnom nivou traju dugo. Albanija treba da ojača nezavisnost, efikasnost i odgovornost institucija, posebno Ministarstva pravde, kako bi bile efikasnije i modernije u svom radu. odraziće se na regionalnu saradnju, ali i na međunarodnom nivou”, rekao je Kamoli.

Savjetnik Lucid Linxa iz Bosne i Hercegovine Adnan Kadribašić rekao je da Bosna i Hercegovina ima jedan od najsloženijih pravnih sistema u regionu i svijetu, ali da je oblast međunarodne saradnje u krivičnim stvarima, kako je pojasnio, regulisana samo jednim zakonom.

“Specifično je da ovaj zakon derogira sam sebe, odnosno daje prednost međunarodnim standardima, a primjenjuje se na međunarodne krivične stvari samo u slučajevima kada ne postoji međunarodno pravni standard”, rekao je Kadribašić.

On je rekao da je zakonom predviđeno da se međunarodna saradnja u krivičnim stvarima ostvaruje preko Eurojusta i Interpola.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo iz Srbije Milan Antonijević ocenio je da Srbiji nedostaje bolja saradnja između tužilaštava za organizovani kriminal i tužilaštava drugih zemalja Zapadnog Balkana, posebno u delu koji se odnosi na ratne zločine.

“Tužilaštvo za ratne zločine mora pronaći načine za saradnju ako želimo da deblokiramo procese koji u ovom trenutku ne funkcionišu. Politička pitanja koja se tiču Kosova moraju biti rešena, kako bi se na jasan način uspostavila saradnja između tužilaštva Srbije i Kosova, rekao je Antonijević.

Koordinator projekta u Udruženju mladih makedonskih pravnika iz Sjeverne Makedonije Irena Zdravkova rekla je da je neophodno ostvariti direktnu saradnju između sudova zemalja Zapadnog Balkana, kako bi se ostvarila efikasnija regionalna pravosudna saradnja.

„Makedonija je, kao i ostatak regiona, uskladila svoj nacionalni pravni okvir sa međunarodnim, ali još imamo ratifikaciju određenih konvencija, kako bismo uskladili zakonodavstvo koje se odnosi na međunarodnu pravosudnu saradnju. Preporuka je da se ova saradnja odvija na efikasniji i brži način, što podrazumijeva direktnu saradnju između sudova regiona“, rekla je Zdravkova.