Preko polovine građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem

Preko polovine građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem

Podgorica, (MINA) – Polovina crnogorskih građana, 51,6 odsto, smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).

Istraživanje “Političko javno mnjenje Crne Gore” realizovano je od 11. do 27. juna ove godine, na uzorku od 1.026 ispitanika.

Prema istraživanju, 51,6 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, 20,4 odsto pravim, dok 28,1 odsto ne zna, odnosno ne može da procijeni.

Profesor Miloš Bešić, predstavljajući rezultate istraživanja, kazao je da je Crna Gora od referenduma do 2020. godine imala stabilnu političiku scenu i da se nakon toga ušlo u period intenzivnih političkih promjena.

On je rekao da se u odnosu na prethodno istraživanja, iz decembra prošle godine, za 5,4 odsto smanjio procenat onih koji smatraju da Crna Gora ide pravim putem.

„Dakle, postoji problem. Smjenom vlade, makar u elementarnoj percepciji građana, nije naročito porastao optimizam, niti je značajno umanjen pesimizam kada se percipira opšte stanje u zemlji“, naveo je Bešić.

On je dodao da je 2010. godine bilo 25 odsto više građana koji kažu da Crna Gora ide pravim u odnosu na one koji smatraju da ide pogrešnim putem.

„Danas imamo 31,2 odsto više onih koji kažu da ide pogrešnim putem nego onih koji kažu da idu pravim putem. Pesimizam i negativna percepcija ukupne društvene stvarnosti su sve izraženiji“, kazao je Bešić.

Prema istraživanju, 68 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU), 18 odsto ne podržava, a 14 odsto nema određeno mišljenje.

Na potencijalnom referendumu, 79 odsto građana Crne Gore glasalo bi za ulazak u EU, a 21 odsto bi bilo protiv.

Bešić je kazao da je istraživanje pokazalo da članstvo u NATO-u podržava 42 odsto crnogorskih građana, 41 odsto je protiv, a 17 odsto nema stav.

Istraživanje CEDEM-a pokazalo je da bi Demokratsku partiju socijalista (DPS), ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, podržalo 28,2 odsto građana, Demokrate 14,9 odsto, a Demokratski front (DF) 14 odsto.

Prema istraživanju, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, pokret Evropa sad podržalo bi 10,9 odsto građana, URA-u 4,8 odsto, Socijalističku narodnu partiju (SNP) 3,8, Socijaldemokratsku partiju (SDP) 3,4 a Bošnjačku stranku (BS) 3,3.

Istraživanje pokazuje da bi za Socijaldemokrate glasalo 2,6 odsto građana, AA 2,3 odsto, DUA 1,8 odsto, Pravu Crnu Goru 1,6, a Slobodnu Crnu Goru jedan odsto.

Bešić je kazao da je URA sa 6,4 odsto podrške, koliko je imala u junu prošle godine, sišla na 4,8 odsto.

„Neće biti da, makar za sada, javnost njih nagrađuje za manjinsku vladu. BS je u decembru prošle godine imao podršku 6,1 odsto građana, sada je to skoro duplo manje“, naveo je Bešić.

Na pitanje da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom Vlade premijera Dritana Abazovića, 36,2 odsto građana je odgovorilo da je veoma nezadovoljno, a 20,9 odsto da je uglavnom nezadovoljno.

Istraživanje je pokazalo da je dosadašnjim učinkom Vlade Abazovića uglavnom zadovoljno 20,4 odsto građana, veoma zadovoljno 3,4 odsto, dok 19,1 odsto nema stav.

Bešić je kazao da je nezadovoljstvo radom aktuelne vlade jednako kao i nezadovoljstvo prethodnom izvršnom vlašću.

On je dodao da su različiti razlozi nezadovoljstva građana vladom Abazovića.

„Glasači DPS-a nezadovoljni su jer ta partija samo daje podršku Vladi, pristalice prosrpskih partija su nezadovoljne zato što su isključeni iz Vlade, različiti su razlozi“, naveo je Bešić.

Upitani za očekivanja od Vlade kada je riječ o EU integraciji, 19,6 odsto građana je kazalo da misli da će manjinska Vlada ubrzati put ka EU, 27,3 odsto da će se nakon formiranja nove Vlade Crna Gora jednako brzo kretati ka Uniji kao i ranije.

Prema istraživanju, 18,4 odsto građana mislim da će nova Vlada usporiti put Crne Gore ka EU, dok ne zna ili nema stav 34,6 odsto.

Na pitanje šta očekuju od Vlade Abazovića, 18,6 odsto odgovorilo je da misli da će ta Vlada biti veoma efikasna i uspješna.

Prema istraživanju, 12,7 odsto podržava formiranje manjinske Vlade, ali ne vjeruje da će dugo trajati, 22,9 odsto kazalo je da će manjinska Vlada biti bolja od prethodne Vlade, ali da nema velika očekivanja.

Skoro 40 odsto građana, 39,1 odsto, smatra da je nova Vlada izdaja naroda i da je protivna volji naroda da se smijeni Demokratska partija socijalista, dok 6,7 odsto ne zna.

Bešić je, govoreći o rejtingu ministarstava, kazao da je Vlada Abazovića relativno mlada, skoro sastavljena, i da je zbog toga veliki broj građana, kada su ocjenjivali resore, rekao da nemaju stav i da ne mogu da procijene.

„Procenti su vrlo slični. Prema istraživanju, 25,9 odsto građana Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma ocijenilo je kao veoma i uglavnom dobro, na drugom mjestu je resor ekonomskog razvoja i turizma, a na trećem resor evropskih poslova“, rekao je Bešić.

Prema njegovim riječima, manji je broj građana koji danas kumulativno, prema svim ministarstvima, izražavaju pozitivan stav nego što je to bilo u prethodnom istraživanju.

„Građani danas generalno lošije ocjenjuju ministarstva nego što je to bilo u decembru prošle godine“, dodao je Bešić.

Najviše povjerenja građani imaju u sistem obrazovanja 52,8 odsto, Srpsku pravoslavnu crkvu 45,7 odsto, zdravstveni sistem 45,7 odsto, policiju 43,8, Delegaciju EU u Crnoj Gori 43,2 odsto, Organizaciju Ujedinjenih nacija 43 odsto, a u NVO 39,8 odsto.

U Svjetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) povjerenje ima 36,7 odsto građana, NATO 36,4, Vojsku Crne Gore 36 odsto, sudsto 35,5 odsto, Predsjednika Crne Gore 32,9 odsto,Tužilaštvo 32,8 odsto, Vladu 28 odsto, Skupštinu Crne Gore 26,1 odsto, političke partije 15,1 odsto i u Crnogorsku pravoslavnu crkvu 12,5 odsto.

Bešić je kazao da je trend povjerenja u obrazovanje, u odnosu na decembar prošle godine, porastao za 5,6 odsto.

Kako je naveo, u odnosu na decembar prošle godine, raste povjerenje u policiju, sa 34,9 odsto na 43,8 odsto, kao i u sudstvo sa 27, 8 na 35,5.

„Ono što se dešavalo sa hapšenjima, građani nagrađuju. Promjene koje su se dešavale u policiji i sudstvu, pa i kadrovske smjene, doprinijele su da se stekne impresija da će oni koji su odgovorni konačno doći pred lice pravde i građani to podržavaju“, kazao je Bešić.

Osim toga, kako je dodao Bešić, poraslo je i povjerenje u Predsjednika, sa 28,5 na 32,9 odsto.
„Kada pogledamo kumulativno procenat povjerenja u političke institucije, vidjećemo da je povjerenje veće nego što je bilo prošle godine“, naveo je Bešić.

Prema istraživanju, bivši ministri finansija i ekonomskog razvoja, Milojko Spajić i Jakov Milatović, najbolje su ocijenjeni političari u Crnoj Gori, a nakon kojih slijede lideri Demokrata i DPS-a, Aleksa Bečić i Milo Đukanović i bivši premijer Zdravko Krivokapić.

Spajić i Milatović dobili su, na skali od 1 do 5, prosječnu ocjenu 2,62, odnosno 2,51, dok je Bečič sa prosječnom ocjenom 2,45 treći najbolje ocijenjeni političar u Crnoj Gori.

Đukanović je dobio prosječnu ocjenu 2,37, a Krivokapić 2,22.

Nakon njega, slijedi lider Demokratske narodne partije Milan Knežević – 2,15, predsjednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović – 2,11, zatim poslanik DPS-a i bivši ministar sporta Nikola Janović – 2,09.

Prema istraživanju, 46,3 odsto građana bi se etnički/nacionalno izjasnili kao Crnogorci ako bi u ovom trenutku bio održan popis, kao Srbi 32,8 odsto, Bošnjaci 7,7 odsto, Muslimani 4,1 odsto.

Na pitanje kako biste se danas, nakon 16 godina od referenduma, izjasnili povodom nezavisnosti Crne Gore, 62,7 odsto građana je odgovorilo da bi glasali za nezavisnu i međunarodno priznatu Crnu Goru, 13 odsto da bi glasalo da Crna Gora bude u zajedničkoj državi sa Srbijom, ali da ima i neku vrstu nezavisnosti.

Prema istraživanju, 7,9 odsto građana glasalo bi da se Crna Gora pripoji Srbiji, 2,5 odsto bi glasalo da se Crna Gora ujedini sa Srbijom, ali da joj se pripoje još neke teritorije na kojima žive Srbi i Crnogorci, dok 13,9 odsto nije imalo odgovor.

Istraživanje je pokazalo da 18,9 odsto građana smatra da su rezultati programa Evropa sad veoma dobri, 33,5 odsto da su uglavnom dobri, 26,7 odsto da su više loši nego dobri, 14,5 odsto da su veoma loši, a 6,3 odsto nema odgovor.

Prema istraživanju, 38,9 odsto građana rat u Ukrajini doživljava kao agresiju Rusije na Ukrajinu, 17,8 odsto kao odbranu Rusije od širenja NATO-a, 14,8 odsto smatra da Rusija jeste napala Ukrajinu, ali da je to uradila zato što se brani od širenja NATO-a, dok 28,5 odsto nema stav.

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial
LinkedIn
Share
WhatsApp