Svega 18 odsto građana podržava postojeću Vladu bez rekonstrukcije

Gotovo polovina građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem i da bi trebalo održati prijevremene parlamentarne izbore, rezultati su drugog ovogodišnjeg istraživanja “Političko javno mnjenje Crne Gore” koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Kompletni rezultati su dostupni ovdje. 

Gotovo četvrtina građana (24,6 odsto) smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, ali gotovo svaki drugi (46,8 odsto) da je trenutni put pogrešan.

„Značajno je veći broj građana koji smatraju da se Crna Gora kreće pogrešnim putem u odnosu na broj građana koji smatraju da se kreće pravim putem. Više od 10 godina, gotovo da nismo uopšte imali ovako lošu ocjenu kada se govori o  pravcu u kome se Crna Gora kreće”, kazala je direktorica CEDEM Milena Bešić.

Ona je rekla da je „veoma naglašeno nezadovoljstvo radom Vlade i da je ocjena rada Vlade najniža od 2007. godine“, te da dosadašnjim učinkom Vlade Zdravka Krivokapića nije zadovoljna većina građana. „Svaki drugi građanin je veoma ili uglavnom nezadovoljan radom Vlade, dok je svega 20% veoma ili uglavnom zadovoljno“ i dodala da  je u odnosu na prethodno mjerenje, prije šest mjeseci, opet vidljiv pad zadovoljstva.

Od 12 ministarstva u Vladi Zdravka Krivokapića, najgoru ocjenu dobilo je Ministarstvo vanjskih poslova (18,7 odsto), Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (18,4) i na kraju Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava (16 odsto). 

U posljednjih pola godine, prosječna ocjena svih ministarstava je u padu i to sa 28,8 na 26,5 procenata.

Sa druge strane, govoreći o rastu podrške Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, za oko 15 procenata, Bešić je ocijenila da je „očigledno da su u skorije vrijeme predstavljeni programi ministra Spajića rezultirali većom podrškom“. Ona je ocijenila da su ti programi doprinijeli i rastu ocjene Ministarstva ekonomskog razvoja, na čijem je čelu Jakov Milatović.

Veći je procenat onih kojih su nezadovoljni (37,9 odsto) naporima Vlade i nadležnih institucija u borbi protiv pandemije koronavirusa, u odnosu na broj onih koji su zadovoljni (oko 30%). 

Na pitanje koje bi rješenje političke krize bi najprije podržali, Bešić je navela da „22 odsto građana smatra da su jedino rješenje vanredni izbori, dok je18 odsto su za postojeću Vladu bez rekonstrukcije. Svega 16,9 odsto je za opciju potpuno nove Vlada koju će formirati stranke trenutne većine, a 10,5 odsto za manjinsku Vlade uz podršku DPS-a i njegovih partnera odnosno 3,6 manjinsku Vladu bez podrške DPS-a i njihovih partnera“ 

Da je potrebno što prije raspisati vanredne parlamentarne izbore mišljenja je 31,7 odsto ispitanika, njih 12,9 odsto da bi ih trebalo održati istovremeno sa predsjedničkim izborima, te 26,2 da ne treba raspisivati izbore, a 29,1 odsto nije imalo stav po ovom pitanju.

Bešić je kazala da četvrtina građana smatra da ne treba ranije raspisivati izbore, ali da je gotovo polovina mišljenja da ih treba raspisati prije vremena.

„U odnosu na prethodno istraživanje, porastao je broj onih koji misle da ih treba raspisati što prije ili istovrmeno kad i predsjedničke. Izbori bi značili promjenu stanja kakvo imamo imamo danas, a to je stanje društveno-političke krize”, rekla je Bešić.

Ukoliko bi se naredne nedjelje održali parlamentarni izbori, na izlaznost od 71 odsto birača, najveći procenat opredijeljenih ispitanika (30,5 odsto) glasao bi DPS, 20,4 odsto za DF, za Demokrate 19,3 odsto, URA 6,2 odsto, Bošnjačku stranku 6,1 odsto, 4,3 odsto Socijaldemokratsku partiju, dok su ostale partije oko ili ispod cenzusa.

„Možemo zaključiti da političke partije koje su tenutno na vlasti bilježe ili rast ili zadržavaju svoje biračko tijelo, dok je obratna stitaucija za političke partije koje su u opoziciji, izuzev SDP koja bilježi rast,“ istakla  je Bešić, dodajući da Bošnjačka stranka i Albanska alternativa zadržavaju svoje biračko tijelo.

Ukoliko bi premijer Zdravko Krivokapić formirao svoju političku partiju, 1,9 odsto bi vjerovatno glasalo za nju, 3,3 sigurno, moguće 12,5 odsto, dok je reklo da je ne bi glasalo gotovo polovina ispitanika – 49,2 odsto.

„Vidimo da vjerovatno i sigurno bi glasalo nešto više od pet odsto ispitanika. Imamo, dakle, blagi porast onih koji bi glasali za ovu partiju, ukoliko bi se formirala“, kazala je Bešić.

Bez obzira na lične preference, najveći broj ispitanika (32, 8 odsto) smatra da bi na tim izborima pobijedio DPS, 17,3 odsto DF, 9,8 odsto Demokrate, sve ostale političke partije 8,7 odsto kumulativno, a da ne zna kazalo je 30,3 odsto ispitanika.

Na pitanje da li biste glasali isto kao na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, 58,5 odsto odgovorilo je da svakako bi, 12,5 odsto se izjasnilo da ne bi na isti način, dok 29 odsto je kazalo ne zna ili da nisu sigurni.

Većina građana i podržava ideju da se izbori održe u svim opštinama istog dana (48,6 odsto), 14,3 odsto ne podržava,  dok 37,1 odsto ne zna ili nije imalo stav po ovom pitanju.

Kada su u pitanju institucije, najveće povjerenje među njima uživaju Srpska pravoslavna crkva (47,3 odsto), zatim sistemi obrazovanja (47,2%) i zdravstva (45,9%) i Delegacija Evropske unije u Podgorici (44,5 odsto).

S druge strane, najmanje povjerenje imaju tužilaštvo (21,8 odsto), političke partije (13,9 odsto) i Crnogorska pravoslavna crkva (10,1 odsto). Povjerenje u tužilaštvo je u odnosu na junsko istraživanje CEDEM-a opalo za 10 odsto, dok je za političke partije opao za oko sedam odsto.

Od 2014. godine zabilježen je najniži stepen povjerenja u političke institucije.

Ocjenjući da su prosječne ocjene političara prilično niske, dodala je da je najveću prosječnu ocjenu dobio predsjednik Parlamenta Aleksa Bečić (2,50), zatim predsjednik Crne Gore Milo Đukanović (2,35), potpredsjednik Vlade Dritan Abazović (2,23) i premijer Zdravko Krivokapić (2,19).

„Ključni nalazi ovog istraživanja ukazuju na stanje apatije u društvu i veoma su indikativni da su neophodne suštinske promjene u političkom životu Crne Gore i javnom diskursu u pozitivnom smjeru“, zaključila je Bešić.

Programski menadžer u CEDEM-u Marko Pejović kazao je da od 2014. do 2020. godine zabilježen pad, ali da je „značajan dio pristalica trenutne vlasti izrazio podršku članstvu Crne Gore u EU tako da danas mjereimo 70 odsto podrške građana za učlanjenje“. To je ujedno najveći procenat onih koji podržavaju članstvo Crne Gore u NATO. 

Kada je u pitanju oslanjanje Crne Gore u spoljnoj polici, za gotovo 20 procenata je veći broj građa koji smatraju da se ona treba oslanjati na EU.

Gotovo svaki četvrti građanin smatra da ke dinamika pristupanja EU godinu nakon smjene vlasti znatno usporena (24,9 odsto), dok tek svaki peti (20,2 odsto) smatra da je Crna Gora ubrzala svoj put ka EU. 

Skoro svaki drugi građnanin podržava članstvo u NATO, a Pejović je istakao da je samo u posljednjih godinu zabilježen rast podrške od oko 10 procenata.

Pejović je naglasio da „skoro 40 odsto građana ima bojazan kada su u pitanju  programi Evropa sad, Crna Gora odmah i Maršalov plan jer mogu imati štetne posljedice po ekonomiju i da on nije realan prema mišljenju građana“. Gotovo jednak broj građana beuslovno podržava ove programe.

Ukoliko bi se u ovom trenutku održao popis stanovništva, Pejović je kazao da bi se etnički/nacionalno građani izjasnili jednako kao i na prethodnom istraživanju.  

„Kao Crnogorci izjasnilo bi se 44,7 odsto ispitanika, 33 odsto kao Srbi, 7,9 odsto kao Bošnjaci, 5,1 kao Muslimani, a 4,6 kao Albanci, te ostali“.

U istraživanju je učestvovalo 1.022 ispitanika, a realizovano je od 1. do 11. decembra.