Povodom Međunarodnog dana migranata koji se danas obilježava širom svijeta, CEDEM objavljuje Analizu crnogorskih pravnih i praktičnih aspekata efektivnih alternativnih mjera pritvaranju u kontekstu migracija.

Radi jasnijeg sagledavanja trenutnog stanja, a u cilju dalje afirmacije primjene alternativnih mjera, Analiza je usmjerena ka prepoznavanju trenutnih osobenosti sistemskog odgovora na pojavu iregularnih migracija kroz prizmu primjene alternativnih (blažih) mjera kao i definisanje preporuka za unapređenje istih.

Publikacija je nastala u saradnji sa projektom “Djelotvorne alternative pritvoru u kontekstu migracija: razmjena iskustava i primjena” koji sprovodi Savjet Evrope, i istu možete preuzeti ovdje.

U okviru projekta "Aktivno učešće mladih u prevenciji nasilja, govora mržnje i diskriminacije" koji realizuju NVO Mladiinfo Montenegro i Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), a koji je podržan od strane Ministarstva sporta Crne Gore, CEDEM je sproveo istraživanje stavova srednjoškolaca/ki "Oblici, obrasci i učestalost nasilja u srednjim školama u Crnoj Gori".

Projektni koordinator, Ognjen Marković je danas na pres konferenciji predstavio rezultate istraživanja, koje je realizovano u oktobru i novembru 2018. godine u svim srednjim školama u Crnoj Gori. Uzorak u istraživanju bio je proporcionalan i reprezentativan, sa slučajnim izborom ispitanika unutar izabranih odjeljenja.

Sveobuhvatni izvještaj možete pronaći ovdje, a analitički izvještaj ovdje.

U Crnoj Gori je značajno opalo povjerenje građana u Vladu i ostale institucije, a većina građana smatra da političari ne treba da govore o identitetskim pitanjima, već da treba da se bave životnim pitanjima građana.

To je pokazalo drugo godišnje istraživanje "Političko javno mnjenje Crne Gore" Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je rađeno od 26. novembra do 8. decembra na uzorku od 1.004 ispitanika.

Direktorica Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), Milena Bešić, kazala je da je veći broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pogrešnim putem, njih 42,5 odsto, u odnosu na broj onih koji smatraju da Crna Gora ide dobrim putem 32,5 odsto, dok ih je, kako je navela, 25 odsto dalo odgovor da ne može da procijeni.

„U odnosu na prošlo istraživanje, značajno je smanjen broj građana koji smatraju da se Crna Gora kreće pravim putem, te je povećan broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pogrešnim putem“, kazala je Bešić u PR Centru.

Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da je veći broj građana koji nisu zadovoljni radom Vlade, u odnosu na one koji su zadovoljni.

„Istraživanje je pokazalo da je veoma nezadovoljno 27,7 odsto građana, uglavnom je zadovoljno njih 22,8 odsto, nema stav 21,3 odsto, uglavnom je nezadovoljno 19,9 odsto, veoma je zadovoljno 8,2 odsto“,navela je Bešić.

Prema njenim riječima, u odnosu na prethodno istraživanje iz marta, smanjen je broj građana koji su zadovoljni radom Vlade.

„Uzrok tome bi mogla da bude permanentna kriza u odnosima između vlasti u opozicije, a tome ide u prilog i podjela društva po raznim pitanjima, kao i aktuelni događaji kao što su uklanjanje Crkve sa Rumije, pitanje Podgoričke skupštine, hapšenja poslanika Medojevića...“, istakla je Bešić.

Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da građani Crne Gore imaju najviše povjerenja u sistem obrazovanja njih 55,5 odsto, Srpsku pravoslavnu crkvu 50,5 odsto i zdravstveni sistem 48,8 osto.

„Na četvrtom mjestu je ombudsman, petom policija, šestom Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori, sedmom sudstvo, osmom Organizacija Ujedinjenih nacija u Crnoj Gori, devetom nevladine organizacije i desetom predsjednik Crne Gore“, navela je Bešić.

Kako je rekla, povjerenje građana u sve institucije je u negativnom trendu, pojašnjavajući da je za oko deset odsto smanjeno povjerenje građana u političke institucije.

Ona je kazala da su građane pitali da ocjene političare na skali od jedan do pet, a najveću ocjenu su, kako je navela, dali Milu Đukanoviću sa ocjenom 2,73, Aleksi Bečiću sa 2,51, Damiru Šehoviću sa 2,39.

„Na četvrtom mjestu je Duško Marković, petom Ivan Brajović, šestom Dritan Abazović, sedmom Vladimir Joković, osmom Draginja Vuksanović, devetom Miodrag Lekić i desetom Nebojša Medojević“, rekla je Bešić.

Ona je kazala da je istraživanje pokazalo da su najbolje ocijenjena ministarstva Ministarstvo sporta sa 40,9 osto, Ministarstvo prosvjete sa 38,6 odsto i Ministarstvo zdravlja 35,7 odsto.

„Slijede Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo održivog razvoja i turizma, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo nauke, Ministarstvo vanjskih poslova, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo pravde, Ministarstvo javne uprave...“, navela je Bešić.

Kako je ukazala, da su sva ministarstva građani lošije ocijenili, u odnosu na istraživanje u martu.

Govoreći o rejtingu partija, Bešić je kazala da najveću podršku uživa Demokratska partija socijalista (DPS) sa 41,5 odsto, Demokrate sa 20,7 odsto i Demokratski front (DF) sa 10,1 odsto.

„Slijedi Socijalistička narodna partija sa 6,8 odsto, Socijaldemokrate sa četiri odsto, Socijaldemokratska partija sa 3,5 odsto, Bošnjačka stranka (BS) sa 3,2 odsto, Građanski pokret URA sa 2,8 odsto, Demos sa 2,6 odsto, Albanska alternativa (AA) sa 2,3 odsto i Prava Crna Gora sa 1,1 odsto“, precizirala je Bešić.

Ona je pojasnila da su, u odnosu na rezultate prošlog istraživanja, DPS , DF i URA u padu, Demokrate na istom nivou, a da rast bilježe Socijaldemokrate, SNP, BS i AA.

Bešić je rekla da je istraživanje pokazalo da građani Crne Gore uglavnom nemaju velika očekivanja od rada Odbora za reformu izbornog zakonodavstva.

„Njih 40 odsto ne očekuje da će Odbor bilo šta promijeniti, 21,4 odsto očekuje da će Odbor uspješno unaprijediti izborno zakonodavstvo, dok ih 38,6 odsto nema stav o tom pitanju“, rekla je Bešić.

Ona je kazala da je istraživanje pokazalo da građani uglavnom nemaju stav o bojkotu rada Odbora od strane Demokrata i URA-e, njih 53,9 odsto, 27,2 odsto smatra da Demokrate i URA treba da učestvuju u radu Odbora, dok ih 18,8 odsto smatra da je dobra odluka o bojkotu Odbora.

„Na pitanje kakav je stav građana o Podgoričkoj skupštini, 30 odsto njih smatra da je to bio veliki i pozitivan događaj za Crnu Goru, koja je tada odlučila da se prisajedini Srbiji, 32 odsto ih smatra da je to loš i tragičan događaj kojim je Crna Gora izgubila svoju nezavisnost, dok 38 odsto njih nema stav o tom pitanju“, navela je Bešić.

Istraživanje je, kako je navela, pokazalo da većina građana smatra da političari ne treba da govore o identitetskim pitanjima, „već da treba da se bave životnim pitanjima građana“.

„Da političari treba da se bave životnim pitanjima smatra 51,4 odsto građana, 26,6 odsto ih nema određeno mišljenje, a 22 odsto ih smatra da je razgovor o tim temama opravdan“, rekla je Bešić.

Ona je kazala da se na pitanje da li Crna Gora treba da bude članica Evropske unije, 63 odsto građana izjasnilo da treba, 19 odsto da ne treba, dok ih 18 odsto nema stav o tom pitanju.

„U odnosu na prošlo istraživanje, bilježimo umjereni trend pada podrške članstva Crne Gore u EU“, rekla je Bešić.

Ona je kazala da je smanjeno interesovanje za NATO, pojašnjavajući da je društvo i dalje veoma podijeljeno oko tog pitanja

„40 odsto građana daje podršku NATO-u, 42 odsto ne daje, a 18 odsto ih nema stav o tom pitanju“, precizirala je Bešić.

Na pitanje na koga u spoljnoj politici Crna Gora treba da se osloni, Bešić je rekla da građani većinski smatraju da treba da oslanja na EU, 29,2 odsto njih.

“16,3 odsto smatra da treba da se osloni na Ameriku i isti procenat ih smatra da treba da se oslone na Rusiju”, rekla je Bešić.

Ona je pojasnila da je smanjen stepen oslonca na EU, na SAD i na Rusiju u odnosu na mart, kao i da se bilježi značajan porast broja onih koji nemaju stav po ovom pitanju.

CEDEM je na današnjoj konferenciji za medije predstavio rezultate istraživanja političkog javnog mnjenja Crne Gore, koje je sprovedeno u periodu od 26. novembra do 08. decembra 2018. godine.

Kao i  ranijih godina, kada su važni politički događaji u pitanju, CEDEM je sproveo istraživanje u cilju identifikovanja stavova građana Crne Gore o pojedinim ključnim društveno-političkim pitanjima, a poseban cilj je kontinurano praćenje trendova u dužem vremenskom periodu posredstvom standardizovanih istraživačkih indikatora. Uslijed toga, sljedeći indikatori imaju centralno mjesto u CEDEM-ovim istraživanjima: podrška EU i NATO, povjerenje građana u državne institucije, Vladu, političke i/ili javne ličnosti, rejting političkih partija i sl, tj. indikatori koji pripadaju korpusu standardnog mjerenja u domenu političkog javnog mnjenja Crne Gore.

Rezultate istraživanja koje možete preuzeti ovdje je predstavila g-đa Milena Bešić, direktorica CEDEM-a.